Al Jazeera о Регионалној депонији Пирот:Пиротска депонија штити природу и доноси новац
Једна од водећих светских телевизијских кућа Ал Џазира објавила је репортажу о Регионалној депонији Пирот под насловом “Пиротска депонија штити природу и доноси новац”, Погледајте прилог и текст о Депонији.
Извор:Al Jazeera
За депонију у овом граду у јужној Србији отпад је извор зараде; за посљедње три године допремљено је 105.000 тона смећа.
Оно што је већини депонија у Србији годинама нерјешив проблем, одлагалишту отпада у Пироту је извор прихода.
Смеће које заврши на депонији само је дио од неколико стотина тона колико се дневно направи у већим градовима у Србији.
За поједине градове то је велики проблем, али за депонију у Пироту отпад је извор зараде. Од тога живи шеснаест породица.
Братислав Здравковић, возач багера на депонији, задовољан је. Каже, кад се може до првог у мјесецу, ништа тешко није.
”Кад се све лепо организује, онда није тешко ништа, немамо некаквих проблема, или кад се јаве све се то решава брзо и договором”, истиче Здравковић.
Без непријатних мириса
На пиротску депонију у посљедње три године стигло је 105.000 тона отпада из неколико општина на југоистоку Србије. То им је донијело добит од око 800.000 еура. Кажу да не брину само о парама, већ и о животној средини.
“У односу на неуређене депоније, ми имамо овде безбедно одлагање комуналног отпада, које нема интеракције са животном средином, не можемо да загадимо подземне воде”, тврди Зоран Станковић, директор Регионалне депоније Пирот.
То није једино што разликује пиротску од већине осталих депонија у Србији.
“Једна од ретких депонија у Србији која послује са добитком, разликује се од осталих и по томе што на њој нема непријатних мириса. Ускоро би овде требало да буде изграђено и постројење за секундарну селекцију отпада, што ће додатно повећати приходе ове депоније“, извијестио је репортер Ал Јазеере Зоран Косановић.
Изградња таквог постројења финансира се из добити саме депоније. Самоодрживост је, кажу, њихов циљ.
”До сада смо уложили више од 300.000 евра управо за набавку машина за секундарну селекцију отпада и то неће бити само пуко слектовање отпада, већ у даљем развоју наставиће се изградња система, припрему такозваног РДФа, или енергетског горива, које служи за спаљивање у високим пећима, попут цементара, железара и таквих система”, сматра Станковић.
Забрана рада за нишку депонију
За разлику од пиротске, нишка депонија не остварује добит. Са близу 300 тона дневно довезеног отпада, бори се да настави рад. Инспекција за заштиту животне средине неколико пута је забрањивала њен рад због пренатрпаности. У току је њена санација.
“Мислим да ћемо на тај начин угасити тај пожар који се зове нишка депонија, који није саниран скоро 40 година“, закључио је Братислав Вучковић, директор Јавног комуналног предузећа Медијана.
Проблем депонија у Србији, осим што ријетке остварују добит, јесте и тај што се поједине налазе на удаљеностима мањим од стотину метара од насеља, док су неке изграђене и на самој обали водотокова.